Postoji neki demon: kada izađem pred publiku, promenim se! To neko ludilo me uhvati i ja sam onda...
Ogledalo Lune ima jedan rif koji traje sedam minuta! Pričam o onom glumcu koji sedi i ćuti, a publici se tresu gaće: hajde, drži im pažnju toliko vremena, uradi to jednim rifom od sedam minuta. To je izazov.
Dve esencijalne osobe za Lunu su bile Bale i Tišma. Mina i ja smo bili slučajni prolaznici u odnosu na njih. Pre svega je Bale trudom, talentom i intelektom dogurao dokle je mogao.
Bale je želeo da koncert bude savršen. I meni se to dopadalo. Tako da moram reći da sam volela naše svirke. I kratkotrajnu savršenu harmoniju koja je tada vladala među nama.
Kod Lune je vrlo važan bio efekat dramatičnosti. Oni su imali to što je rokenrol imao u početku, a posle uglavnom izgubio.
Vladimir Kopicl
Za one koji poznaju Slobodana Tišmu nema mistifikacije: on je izuzetno talentovan i izuzetno preosetljiv čovek. Uvek je izbegavao sukobe. Nametao se radom i delom. Imao je puno protivnika, ljudi koji su ga umetnički osporavali, a verovatno ih ima i danas.
Miroslav Jokić
Lunu sam gledao dvaput: jednom u Beogradu u SKC-u i pre toga ovde u Teatru „Ben Akiba“. Tu smo išli moj bubnjar Ivan Kašik iz Laboratorije zvuka i ja. Dolazimo tamo, bila je neka zima, kad Ivan kaže: „Vidi, svi su obučeni u crno. Čist dark. Svi su neka armada.“ A ovi su tako dobro svirali da je Ivan ostao zatečen: „Jebote, sine, šta je ovo?!“ Pa, rekoh, to je kad se skupi dobra skupina.
Predrag Vranešević
Tišma je platio cenu svoje doslednosti kao malo ko drugi. Kolika je ta cena, zna samo on. Nije lako živeti u tom neprestanom sukobu estetskog i egzistencijalnog. Ako govorimo o svetonazorima, Tišma se od vremena kad sam ga upoznao od svih nas drugih najmanje promenio.
Vitomir Simurdić
Sećam se kad mi je Bale objašnjavao – jesi li svestan koliko se može postići pauzom?! U nekom trenutku je otkrio pauze kao fantastičan tajni recept za dizanje naboja, za sekundu-dve-tri, u publici koja trepti od uzbuđenja očekujući sledeći takt. Dakle, to je veština koju je sigurno naučio od majke, ali ju je onda, uz ranije bendove i ovo troje u Luni, doveo do savršenstva.
Nenad Čanak
Intrigiralo me je što je to grupa odavde, a zvuči tako svetski. Mina, Firči, Bale i Deda su bili čudo tog vremena i ovog grada.
Dragan Gojković Goja
Znam i za onu Baletovu priču o podvlačenju ispod snopa mesečeve svetlosti, i to je jedna od lepših metafora. Ono što me je kod Lune impresioniralo više od bilo kog mraka bile su Tišmine metafore, ono s ogledalom, dvojstvo, šizofrenija... A možda je magija Lune u tome što se Baletov mračni poriv u jednom trenutku sudario s Tišminim metaforama, nešto se tu sigurno podudarilo.
Dragan Kremer
Što se tiče Baleta, mislim da to ima puno veze s tim što je on uvek voleo te stvari koje su kontra. I one koje imaju veze sa nekom tamnijom stranom meseca. Misteriozne stvari: polumrak, noć, mesečina, Drakula... To mu je uvek bilo na ramenu: em je voleo, em ga je čačkalo. I to ga je i vodilo da muzički uvek ide ispod površine, što je mukotrpnije i sporije. Ka korenu, a ne ka plodovima.
Marinko Vukmanović Mare
Bale je rano počeo da pokazuje zanimanje za muziku. Najpre tokom odlazaka na more, kad je neprestano pevao sa zadnjeg sedišta. I ja sam – drala sam se kao magarac! Ne ko će lepše nego ko će jače da peva. Dok je bio mali, nikada nisam mislila o tome da bi Bale jednog dana možda mogao da uđe u umetnost. Nikad mi nije bilo važno šta će postati.
Milena Bulatović Šijački
Bale je jurio po pragovima gitara, ujedno svirao i bas i ritam i solo; Firči je kao najnežniji siledžija na svetu razbijao bubnjeve, a držao ritam bez dileme; Jasmina je bila tiha i radila važan posao, a Tišma je skromne pevačke sposobnosti prevazilazio silinom stihova i sugestivnošću glasa.
Vladislav Bajac
To snimanje mi je ostalo u prijatnom sećanju, iako gotovo ništa ne pamtim. Znam da smo snimatelj Đole Petrović i ja jednom iz studija skočili kod mene na klopu i da smo za stolom neprestano pevali ono „na putu za Lambo“. To mi je možda najkonkretnije sećanja na Lunu. I znam da su na snimanje došli veoma spremni, odlično usvirani, kao zapete puške. A to se domaćim bendovima tada retko dešavalo.
Saša Habić
Postojanje grupe Luna za mene ostaje jedan od krunskih dokaza snage prostora kome pripadam. Federativnu Socijalističku Republiku su razapeli, ali jugoslavenski kulturni vulkan nadživet će uzroke Nesreće: Gramzivost, Glupost i Mržnju.
Marko Brecelj
Dobro se sećam, recimo, snimanja Baldera na prozoru, mislim da je to poslednja pesma na ploči. Tu Tišmin glas zvuči kao da je s druge planete. Miran, s nekim posebnim unutrašnjim životom, ekspresija minimalnim sredstvima. To je, inače, karakteristika cele te ploče. Tu je Luna otišla mnogo dalje od bilo kakvih novotalasnih, rokenrol ili pop standarda.
Đorđe Petrović
Poslije silovitog finala, Luna se povukla s pozornice. U klubu je nastala tišina koja je trajala minutama. Svi su bili i dalje očiju uprtih u pozornicu, nitko se nije niti pomaknuo. Onda je negdje iz mraka netko krenuo sa skandiranjem: LU-NA, LU-NA, LU-NA...
Zoran Prodanović Prlja
I naziv ploče Nestvarne stvari govori o tome kako smo živeli – vrlo nestvarno. Ta lažnost u kojoj smo postojali za mene je jedno od glavnih sećanja na kraj 70-ih godina. Slobodan Tišma je to osećanje nemoći i čamotinje krajem 70-ih, u kojima su te pesme nastajale, sjajno zabeležio na albumu koji se pojavio tek neku godinu kasnije. Upravo iz takvih osećanja su i nastali pank i novi talas, a ploča Nestvarne stvari je sve to zabeležila na kraju novog talasa, koji je bio i kraj Lune.
Dragan Ambrozić
Prošlo je 20 godina, a njih četvoro su zvučali potresno dobro. Te pesme, male tajne Yu roka, plovile su nad livadom, a meni su se vraćale slike. Prošlo je mnogo od kad su mi na koncertu grunule suze.
Petar Janjatović
Na Exitovoj bini mi je bilo bitno da to ne bude reprodukcija ‘84. godine, zato što su svi oni ipak nastavili da žive kao umetnici. Dao sam sebi slobodu da napravim takav energetski sklop da to zvuči kao Luna 2004, a ne ‘84. I bilo mi je drago što smo uspeli, što su i oni sami hteli da se konektuju na sadašnjicu, a ne da bude – uf, nekad je bilo dobro.
Ljubomir Pejić
Sve u svemu, Luna na Exitu – veliki događaj! Retko kad čovek može da posmatra takvu interakciju među ljudima na bini. Možda sam to nedavno video i osetio na koncertu Pitera Gebrijela. Da su svirali noću, to bi bio spektakl. Na kraju krajeva, to je ipak bio spektakl. Ne rokenrol spektakl nego se scenski spektakl pretvorio u ljubavni. U tako neverovatan izliv emocija, energije i ljubavi da su bukvalno neki ljudi plakali. Konačno su videli te svoje ljude, ponos Novog Sada i ove zemlje.
Nikola Vranjković
Biću slobodan da vama kao autorima, a i čitaocima ove knjige predložim da ne pokušavate da previše racionalizujete i sebi i drugima objasnite Lunin svet. Ako bih sam morao da pokušam, najbliži sam tome da kažem kako je to bila neka vrsta čuda. A čudo se ne može objasniti, zato i jeste čudo.
Aleksandar Žikić
