Izdavači: Popbooks i Muzej Jugoslavije
(Popbooks je zaštićeno ime za izdavaštvo Udruženja građana „Društvo ljubitelja popularne kulture”)
Priče iz Drugog rata je zbirka 30 stripova Aleksandra Zografa koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska. Kao i mnogo puta do sada, autor je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip dela.
Zbirku otvara verovatno najpotresniji strip – Pisma Hilde Dajč – o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima.
Strip O borskoj beležnici bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije. Na selima u zimske večeri pevaju se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat govori o Politikinoj reportaži iz zime ’41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku. Događaji iz najstarijeg srpskog dnevnika su tema i stripa 6. 4. 1941. Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama Ilustrovana nedelja, koje su izlazile pod mađarskoj okupacijom u Novom Sadu, ili o Novom vremenu u Beogradu, partizanskim listovima Put slobodi i Pioniri, nemačkom Signalu, ali i stripovima kao što su Beležnica jednog skauta ili čak Ratni dani u Bavarskoj. Saobraćajni test je nastao iz beležnice Proveri samog sebe namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha.
Pančevo 22. 04. 1941. bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz ’97, a Mreže su posvećene zbirci poezije Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211, koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc logora u Šleskoj. Zaboravljeni pesnik skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a Beleške iz Amerike bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-a u San Francisku proleća ’45. godine.
I-38 potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: „Vi ćete izgubiti ovaj rat.“ Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: „Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni!“
Petodelna Radoslavljeva priča dostojna je filmske ekranizacije na kojoj bi joj pozavideo i Forest Gamp. Taj hrabri štamparski radnik, fudbaler, trgovac, avanturista, vojnik, konobar i spasilac opisivao je svoj put od 1915. sve do 1944. godine, kada se zapis o njegovom uzbudljivom životu prekida na pola rečenice: „Otac mi je govorio: sine, pomogni drugome, i eto, ja sam uvek tako činio, pomagao sam, udelim i siromahu, razume se, ako im...“
Najpoznatiji istorijski događaj prošlog veka dugo je već jedna od centralnih tema u Zografovom opusu, sagledan kroz živote i iskustva pojedinaca koje „zvanična istoriografija nije primećivala“. Naglašavajući kako „crta čoveka koji se suprotstavlja“, on kaže da da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost.
„Rat 90-ih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo 40-ih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost… i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva posebna teksta. U uvodnom Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u eseju Mala porodična istorija rekonstruiše važne i više nego neobične događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični razlog koji ga dodatno podstiče da se uporno vraća ovoj temi.
Preuzmite odabrane stranice u